5/27/12

Entre midi et deux, tj. kad Francuzi ogladne


Dok sam bila na studijama u Srbiji, sećam se da su nam predavanja često bila vezana i da smo retko imali pauze duže od 15 minuta. Znači, važila je parola "snađi se i sam sebi nađi vreme za ručak", što prevedeno na srpski znači da smo ili brzinom svetlosti gutali suve, sam-bog-zna-kad-napravljene sendviče iz kantine ili, što je najčešće važilo za mene, preskakali predavanja koja su ometala normalan bioritam i išli u studentsku menzu (što nije nužno značilo i dobar obrok, no zaboravimo sad na to).

5/25/12

Le Početak le Avanture le Prrr


Uzbuđenje, blaga trema, nesigurnost, bezbrojna pitanja, dva ogromna morala-sam-da-sednem-na-njih-da-bih-ih-zatvorila kofera i stigoh ja u Francusku, u presladak gradić na 30ak kilometara od Marseja. Strava ! Samo kad sam stigla, sve ostalo će biti lakše. Hmmm, da li ? Tek što sam uspela da se oporavim od puta, predavanja na faksu su već počela. Minuta provedenih u turizmu = nula.